Мајка светога Петра 0001    Кад премину света Петра мајка, 0002    У Бога јој милосрђа нема, 0003    Нег у паклу боравиште нађе. 0004    Глас допаде до њезина сина, 0005    До онога Петра светитеља. 0006    Глас му дође, а жао му било, 0007    Па он моли Бога великога, 0008    Моли Бога и умолио га, 0009    Да из пакла вади своју мајку. 0010    Ето Петра на пакљена врата, 0011    Од пакла је врата растворио, 0012    Па саставља од лађа конопа, 0013    Све намеће лађе преко лађа, 0014    А пуштава паклу преко врата. 0015    Спуштио га Петре до дно пакла, 0016    За њ му се је ухватила мајка. 0017    Стаде Петре теглит своју мајку, 0018    Али на њу мног грешне душе 0019    Прелећеле, уз њу прионуле. 0020    Тегли Петре из дна пакла мајку, 0021    А и с њоме силне грешне душе, 0022    Тегли Петре, све му једно бива. 0023    Ну када је под врх дотеглио, 0024    Колико је охолита мајка, 0025    Охолита и завидна стара, 0026    С’ себе стреса оне грешне душе. 0027    Узвратице отпадају душе, 0028    У пакљене упадају муке. 0029    То жо било Богу милосному, 0030    Да је она тако охолита, 0031    Да се код ње нико не сахрани, 0032    Него она да би сама била; 0033    Па пошаље анђела својега, 0034    Да је кори и да јој говори: 0035    „Није доста, што с’ на св’ јету била, 0036    Трговала, неправо чинила, 0037    И у брашно пепела мијешала, 0038    И у вино воду уљевала, 0039    А за исту цјену цијенила; 0040    И за то се јеси осудила, 0041    И за то си у дно пакла пошла. 0042    Нег си и сад худа и охола, 0043    Сама хоћеш да се ти сахраниш, 0044    Из невоље да се ти избавиш, 0045    А другијем душама завидиш, 0046    Па са себе у пако их стресаш! 0047    С т’ јем си Богу пуно омрзнула, 0048    И сама си себе изгубила: 0049    Поћи хоћеш, гдје си досад била!“ 0050    То изрече божији анђеле, 0051    То изрече, лађе пресијече, 0052    У дно пакла опет она паде.